Koje su bezbednosne karakteristike dijagnostike u SBP eTrezor?

Panel „Dijagnostika i ispravke" (poglavlje 8) ima dva odvojena dela sa različitim ovlašćenjima: provere samo čitaju podatke, dok ispravke mogu i da ih menjaju. Zato panel više nije čisto „samo za čitanje":

• Sve provere su i dalje isključivo upiti za čitanje (SELECT). Idu kroz namenski, bezbedan kanal /api/sql/select koji odbija sve što nije SELECT — kroz taj kanal nikakav upis, izmena ili brisanje nije moguć.
• Ispravke, međutim, ne idu kroz taj kanal: kada na nalazu pokrenete brzu ispravku, ona poziva namensku radnju u pozadini koja menja podatke (upis, izmenu ili brisanje — UPDATE/INSERT/DELETE). Te radnje su unapred određene i vezane za konkretan nalaz; ne pišete ih vi.
• Svaka primenjena ispravka beleži se u reviziju — u revizijski dnevnik ([audit].[diag_fix_log]) — pa uvek postoji trag ko je, šta i kada ispravio.
• Brisanje konfliktnih ORIS paketa je trajno — obrisan paket se ne vraća. Zato se takva ispravka radi tek po proveri da je paket zaista suvišan.
• Nalazi su heuristike — „kandidati za proveru", ne tvrdnja da je nešto sigurno greška. Zato uvek otvarate stavku i sami procenjujete pre nego što bilo šta ispravite.
• Svaka provera je ograničena na najviše 1000 redova i na aktivnu poslovnu godinu — da ostane brza i pregledna.
• Pragovi po kojima provere odlučuju šta je sumnjivo čuvaju se u pregledaču (localStorage): sbp:diag:rareThreshold (prag za retke pojave) i sbp:diag:lateDays (prag u danima za zakasnele stavke).
• Preskočeni nalazi (oni koje ste sklonili dugmetom „Preskoči") pamte se samo lokalno, u pregledaču (localStorage ključ sbp.diag.deferred) — ne odlaze na server.